Opšti faktori rizika
 
Godine starosti – Rizik od nastanka karcinoma dojke se povećava sa godinama starosti. Jedna od 200 žena će dobiti karcinom dojke u dobu do 40.g. života, a 1 od 28 u periodu od 60-69.g.

Lična anamneza – Ukoliko je pacijentkinja već lečena od karcinoma dojke, u povećanom riziku je ponovo dobije karcinom dojke. Posebno je izražena pojava karcinoma dojke na suprotnoj dojci i to u kasnijem životnom periodu.
faktori rizika
Porodična anamneza – Žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom su u povećanom su riziku od nastanka karcinoma dojke. To se odnosi na nasleđivanje sa majčine strane. Ukoliko je majka dobila karcinom pre 50.g. života taj rizik je 1.69 a ako je dobila karcinom posle 50.g. taj rizik pada na 1.37. Ukoliko je reč o pojavi karcinoma kod sestre, taj rizik varira od 1.52 do 1.66. Takođe, što je veći broj obolelih u prvoj liniji, taj rizik se multiplicira.
Od 100 dijagnostikovnih karcinoma, 99 su žene a 1 je muškarac.
Patološke promene na samoj dojci – Proliferativne bolesti su povezane sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma dojke (duktalna hiperplazija, intraduktalni papilomi, sklerozirajuća adenoza, fibroadenomi)
Atipična hiperplazija takođe značajno povećava ovaj rizik i to više od 4 puta u odnosu na opštu populaciju.

Genetska pedispozicija – Karcinom dojke se uglavnom javlja sporadično, bez pozitivna porodične anamneze. Pozitivna porodična anamneza se sreće kod 20% pacijentkinja. Genetska predispozicija se odnosi na nasleđene mutacije BRCA 1, BRCA 2 gena i p53 gena.

Hormonski faktori

Rana menarha predstavlja važan faktor rizika za nastanak karcinoma dojke kako u premenopauzi kao i u menopauzi te tako žene koje su dobile prvu menstruaciju ore 13 g. imaju dva puta veći rizik za nastanak karcinoma dojke.

Trudnoća – Žene koje nisu rađale imaju povećan rizik od nastanka karcinoma dojke a protektivni efekat je izraženiji ukoliko je trudnoća bila ranije.

Dojenje – Veliki broj studija je potvrdio da dojenje ima zaštitni, protektivni efekat za nastanak karcinoma dojke, jer se odlaže uspostavljanje regularnih menstruacionih ciklusa i smanjuje se koncentracija i količina endogenih polnih hormona. Svaka godina dojenja smanjuje rizik za 4%.

Testosteron – Visoke vrednosti testosterona povećavaju rizik od nastanka karcinoma dojke kako kod premenopauznih tako i kod postmenopauznih žena.

Vreme menopauze – Kasna menopauza je takođe povezana sa povećanim rizikom od nastanka karcinoma dojke. Svaka godina kašnjenja menopauzne povećava rizik 3% za nastanak ove bolesti.

Hormonska terapija – Studije su nedvosmisleno potvrdile da supstituciona hormonska terapija u periodu menopauze povećava rizik od nastanka karcinoma dojke.

Životne navike kao faktori rizika

Gojaznost, posebno kod žena u menopauzi, predstavlja faktor rizika za nastanak karcinoma dojke. Smatra se da insulinska rezistencija i hiperinsulinizam predstavlju osnovu ovakve korelacije.

Fizička aktivnost smanjuje rizik od nastanka karcinoma dojke od 2 do 5% u zavisnosti od stepene i učestalosti.

Alkohol takođe predstavlja faktor rizika za karcinom dojke. Poseban značaj ima unos većih količina alkohola u kratkom vremenskom periodu.

Zaključak

✅ Glavni faktori rizika za rak dojke:

🧬 1. Genetski faktori:

  • Porodična istorija raka dojke ili jajnika (posebno majka, sestra, baka)

  • Mutacije gena BRCA1 i BRCA2

  • Lična istorija prethodnog raka dojke

👩‍⚕️ 2. Hormonski faktori:

  • Rani početak menstruacije (pre 12. godine)

  • Kasna menopauza (posle 55. godine)

  • Kasno prvo porođaj (posle 30. godine) ili izostanak porođaja

  • Dugotrajna hormonska terapija u menopauzi

🧠 3. Starost:

  • Rizik raste sa godinama — najčešće pogađa žene starije od 50 godina

🍔 4. Stil života:

  • Goјaznost, posebno posle menopauze

  • Fizička neaktivnost

  • Konzumacija alkohola

  • Pušenje

  • Ishrana bogata zasićenim mastima i prerađenim proizvodima

☢️ 5. Izlaganje zračenju:

  • Ranija terapija zračenjem u predelu grudnog koša, posebno u mladosti

🩺 6. Gusto tkivo dojki:

  • Teže se detektuju promene na mamografiji

  • Povećan rizik sam po sebi

 

📌 Važno je znati:

Imati jedan ili više ovih faktora ne znači da ćete sigurno oboleti, ali povećava rizik, zbog čega su preventivni pregledi i samopregledi ključni.