Hemoterapija je vrsta terapija tokom koje se intravenski ili peroralno primenjuju lekovi koji na različite načine uništavaju maligne ćelije. Dejstvo ovih lekova nije selektivno, odnosno ovi lekovi pored malignih ćelija uništavaju i pojedine zdrave ćelije.
Hemoterapija-način primene
Hemoterapija se danas primenjuje u vidu kombinacija više vrsta lekova a se primeniti može primeniti na različite načine:
Pre hirurškog lečenja i to je neodajuvantna hemioterapija. Ovaj vid primene se koristi kod pacijentkinja koje imaju lokalno uznapredovalu bolest (veliki tumor, proširenost na regionalne limfne žlezde). Takođe, ovakvim pristupom može doći do smanjenja tumora i time otvoriti mogućnost za poštednu operaciju, kojom se čuva dojka, a izbeći mastektomiju koja podrazumeva uklanjanje čitave dojke.
Posle hirurškog lečenja – adjuvantna hemioterapija. Cilj primene ove terapije da se unište sve maligne ćelije koje su evetualno ostale u samoj dojci, ili prodrle u limfne čvorove odnosno u udaljene organe, a koje se ne mogu detektovati dostupnim dijagnostičkim procedurama. Jedina vrsta terapije kod uznapredovalog karcinoma dojke.
Vrste hemoterapije
Najčešće se danas primenjuju u sklopu neoadjuvantne i adjuvantne terapije sledeći lekovi, i to kao kombinacija 2 ili 3 leka:
Antraciklini (Andriamycin)Taksani (Taksol, Taxotera)
5-fluorouracil
Ciklofosfamid
Carboplatina
Pored navedenih lekova, kod pacijentkinja u četvrtom stadijumu bolesti koriste se i Capecitabine (Xeloda) , Gemcitabine (Gemzar) kao i mnogi drugi.
Hemoterapija se obično primenjuje u ciklusima, sa pauzama između ciklusa tokom koje se organizam oporavlja od date terapije.
Primenjuje se obično od 4 do 8 ciklusa terapije, a svaki ciklus traje od 2 do 4 nedelje.
Primenjuje se obično od 4 do 8 ciklusa terapije, a svaki ciklus traje od 2 do 4 nedelje.
Posledice hemoterapije
Kao što je navedeno, ovi lekovi deluju i na zdrave ćelije pa se zbog toga pojavljuju i dodatni, sporedni efekti terapije. Najčešće se javljaju: gubitak kose, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, proliv, promene na sluzokožama, osećaj umora, poremećaji menstruacionog ciklusa i fertiliteta. Takođe, hemoterapijski agensi deluju i na koštanu srž te će se kao posledica pojaviti smanjen broj ćelija krvne loze sa povećanom sklonošću ka infekcijama, krvarenju i malokrvnosti. Ovi efekti su prolazni i prestaju po završetku terapije, a mogu se primenjivati i drugi lekovi koji ublažavaju navedene tegobe. Pojedinini lekovi izazivaju i specifična oštećenja.
Antraciklini dovode do oštećenja srčanog mišića. Rizik raste sa dužinom primene ovih lekova kao i kada se kombinuju sa drugim lekovima koja mogu da oštete srce kao što su lekovi koji deluju na HER 2 receptore. Stoga je važno proceniti srčanu funkciju kako pre početka (ehokardiogram), kao i tokom primene hemoterapije.
Oštećenje nerava izazivaju taksani i preparati platine a manifestuju se u vidu slabosti, trnjenja, žarenja, bolova, crvenila, osetljivosti na hladnoću, toplotu. Tegobe uglavnom prestaju sa prekidom terapije.
Xeloda na primer može dovesti do sindroma dlan-stopalo, a koji se karakteriše pojavom utrnulosti, crvenila, otoka pa čak i bola. U krajnjem stadijumu mogu se čak pojaviti i ulceracije. Simptomi se smanjuju sa prestankom terapije odnosno smanjenjem doze.
Takođe se navode i promene u mentalnom funkcionisanju, a koje se ogledaju u poremećajima koncentracije i pamćenja koji mogu trajati i nekoliko godina posle primene hemoterapije.